Konačan vodič za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu

Polaganje stručnog ispita za licencu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom delatnošću. Kako se propisi menjaju, a informacije na forumima često budu kontradiktorne, prikupili smo najvažnije informacije i iskustva kandidata kako biste imali jasan i tačan putokaz.

Osnovna podela: Savetnik vs. Saradnik

Pre nego što krenete sa pripremom, neophodno je da utvrdite za koju poziciju polažete, jer se obim znanja i uslovi razlikuju.

• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za ovu poziciju potrebno je posedovanje najmanje 240 ESPB bodova. Materija je obimnija i obuhvata sve oblasti navedene u posebnom delu programa.
• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za ovu poziciju potrebno je najmanje 180 ESPB bodova. Obim ispitne materije je manji i fokusiran je na osnovne pravilnike i postupak procene rizika.

Važno je napomenuti da se prijava za ispit podnosi posebno za svaku poziciju. Ako kasnije dostignete 240 ESPB bodova, moraćete ponovo da polažete ispit, sada za savetnika.

Ispitna materija po novom pravilniku

Nakon donošenja novog zakona i pravilnika, došlo je do izvesnih promena u ispitnoj materiji. Međunarodne konvencije su izbačene iz programa i ne treba ih učiti. Fokus je na domaćim propisima.

Opšti deo programa (Zajednički za savetnika i saradnika)

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa i podeljen je na dva dela:

1. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Krivični zakonik (odredbe koje se tiču povrede propisa iz ove oblasti).
2. Opšti propisi o radu, zdravstvenoj zaštiti i osiguranju: Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovdje se postavljaju pitanja o pravima i obavezama, radnom vremenu, godišnjem odmoru, povredama na radu, zdravstvenim i penzijskim pitanjima.

Posebni deo programa - Ključna razlika

Ovo je deo gde se najviše ogleda razlika između savetnika i saradnika, a i gde kandidati najčešće imaju nedoumica.

Za saradnika obavezno je učenje sledećeg:

1. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini: Ovdje spada samo Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu: Ovo je suštinski skup od 7 ključnih pravilnika:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstvima
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete

Napomena za saradnike: Pravilnici iz oblasti metodoloških postupaka (pregleda opreme, ispitivanja uslova radne sredine za hemijske, fizičke i biološke štetnosti) ne spadaju u obaveznu materiju za saradnika.

Za savetnika pored svega navedenog za saradnika, obavezno je i sledeće:

Savetnik mora da zna sve što i saradnik, plus dodatne oblasti koje se tiču složenijih poslova. Ovo uključuje sve pravilnike navedene u posebnom delu programa, uključujući i one o kojima su saradnici oslobođeni (metodološki postupci).

Struktura i tok samog ispita

Stručni ispit se polaže tokom jednog dana i sastoji se iz nekoliko delova koje kandidat prolazi redom. Ispitivači su uglavnom stručnjaci iz oblasti i prema iskustvima kandidata, većina je korektna i spremna da pomogne ako vide da kandidat pokušava da odgovori.

1. Opšti deo ispita

Odvija se u dve odvojene prostorije sa različitim ispitivačima.

• Prostorija 1 (Sistem BZNR, Ustav, Krivični zakon): Kandidati obično izvlače pitanja iz kutije (ceduljice). Pitanja mogu biti: "Pravo na rad", "Nadležnost inspekcije", "Oštećenje brana i nasipa iz Krivičnog zakonika". Ispitivač može postaviti i potpitanja.
• Prostorija 2 (Zakon o radu, osiguranju): Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih iskustvu kandidata. Tipična pitanja su: "Skraćeno radno vreme", "Vrste penzija", "Postupak prijave povrede na radu".

Savet: Pričajte sve što znete o temi. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da objasnite suštinski. Ispitivači često vrednuju razumevanje, a ne samo pamćenje tačnih formulacija.

2. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika

Nakon opšteg dela, kandidati dobijaju zadatak da napišu akt o proceni rizika za određeno radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista, frizer).

• Dobijate listu opasnosti i štetnosti (opštu listu, ne specifičnu za to mesto) i opcije za metodologiju procene (npr. Kinney metoda 5x5).
• Imate 2 sata za izradu. Niko ne nadgleda strogo, pa postoji mogućnost da se konsultujete sa svojim materijalima (neki koriste i telefon).
• Ključni delovi koje morate obuhvatiti su: opis posla, identifikacija opasnosti i štetnosti, procena rizika, predlog mera i obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Propustiti ovaj zaključak može dovesti do pada ovog dela ispita.

3. Usmeni deo - Odbrana pismenog rada i pitanja iz procene rizika

Ovde se ispituje znanje iz oblasti procene rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave.

Primeri pitanja: "Šta sve obuhvata procena rizika?", "Šta je snimanje organizacije rada?", "Koje su mere za smanjenje rizika?", "Šta sadrži stručni nalaz?".

4. Usmeni deo - Pravilnici (Opšte i posebne mere)

Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo. Ispitivač postavlja pitanja iz svih pravilnika koji su obavezni za vašu poziciju.

Za saradnike su to 7 gore navedenih pravilnika. Ispitivač može pitati: "Koje su obaveze pri korišćenju opreme za ličnu zaštitu?", "Šta mora da sadrži prostorija za prvu pomoć?", "Šta je kumulativna masa i kolika je za žene?", "Koje poslove ne smeju da obavljaju mladi?", "Kako se obezbeđuju oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu?".

Za savetnike se dodaju pitanja iz svih ostalih pravilnika, uključujući one o bezbednosti mašina, građevinskim radovima, buci, vibracijama, hemijskim materijama itd. Česta su pitanja o referentnim vrednostima, graničnim vrednostima izloženosti i konkretnim merama zaštite.

Savet: Ne učite napamet. Pokušajte da razumete suštinu svakog pravilnika. Ispitivači često postavljaju dodatna, praktična pitanja poput "Kako biste zaštitili radnika od buke na tom radnom mestu?" da bi proverili vaše razumevanje.

Često postavljana pitanja (FAQ) i korisni saveti

Kako se prijaviti i koliko se čeka termin?

Prijava se šalje poštom ili lično dostavlja nadležnoj upravi. Rok za sazivanje na ispit je do 3 meseca od dana prijema prijave. Termini se najčešće zakazuju za vikend, krajem meseca (npr. 28.-30.). Nakon što se prijavi dovoljan broj kandidata, stižu pozivi putem e-maila najmanje 15 dana pre ispita.

Da li treba da nosim svoju literaturu na ispit?

Na pismeni deo (procenu rizika) dozvoljeno je unošenje liste opasnosti i štetnosti. Na usmeni deo se ne unosi literatura. Međutim, pošto tokom pismenog dela nema strogog nadzora, mnogi kandidati koriste svoje beleške ili telefon.

Da li postoji zvanična skripta?

Ne postoji jedinstveni zvanični materijal. Kandidati koriste različite izvore: priručnike privatnih preduzeća (npr. Tehpro), materijale sa obuka, lično sastavljene beleške iz pravilnika i zakona, ili skripte koje dele drugi kandidati. Najbolji pristup je direktno učenje iz tekstova zakona i pravilnika dostupnih na sajtu Službenog glasnika, jer skripte mogu biti zastarele ili netačne.

Kakva su iskustva sa ispitivačima?

Prema brojnim iskazima, većina ispitivača je fer i nastoji da izvuče maksimum od kandidata. Ako zapne te, postavljaju pomoćna pitanja ili vas navode na odgovor. Postoje izuzeci, gde neki ispitivači mogu biti strožiji i detaljniji, ali opšti utisak je da ako pokažete solidno znanje i razumevanje, šanse za polaganje su velike.

Šta ako padnem jedan deo ispita?

Ako padnete jedan od delova (npr. opšti deo ili pravilnike), položeni delovi vam važe i idući put izlazite samo na popravni deo koji niste položili. Na primer, ako položite opšti deo i procenu rizika, a padnete pravilnike, sledeći put ćete izlaziti samo na ispit iz pravilnika.

Zaključak

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zahteva ozbiljan angažman i sistematičan rad. Ključ uspeha leži u razumevanju propisa, a ne samo u njihovom mehaničkom pamćenju. Jasno definišite da li polažete za saradnika ili savetnika, pridržavajte se aktuelne ispitne materije i koristite primarne izvore (zakone i pravilnike). Polaganje nije nepremostiv izazov - adekvatnom pripremom, strpljenjem i pokazivanjem praktičnog razumevanja zaštite na radu, većina kandidata uspešno završava ovaj put i stič